Серво погони су важна компонента модерне контроле кретања и широко се користе у опреми за аутоматизацију као што су индустријски роботи и ЦНЦ обрадни центри. Конкретно, серво погони који се користе за контролу синхроних мотора са трајним магнетима на наизменичну струју постали су жариште истраживања како у земљи тако и у иностранству. Тренутно, дизајни серво погона наизменичне струје обично користе алгоритам управљања са три-петље заснован на векторској контроли струје, брзине и положаја. Одговарајући дизајн петље брзине у овом алгоритму игра кључну улогу у перформансама целог система серво контроле, посебно у погледу контроле брзине.
У петљи брзине серво погона, тачност мерења брзине{0}}ротора мотора у реалном времену је критична за побољшање динамичких и статичких карактеристика петље за контролу брзине. Да би се уравнотежила тачност мерења и цене система, инкрементални фотоелектрични енкодери се генерално користе као сензори брзине, а одговарајућа најчешће коришћена метода мерења брзине је М/Т метода. Иако М/Т метода нуди одређени ниво тачности мерења и широк опсег мерења, она има инхерентне недостатке, углавном укључујући: 1) најмање један комплетан импулс енкодера мора бити детектован у оквиру циклуса мерења брзине, ограничавајући најнижу мерљиву брзину; 2) тешко је стриктно синхронизовати два тајмера контролног система који се користе за мерење брзине, што онемогућава гарантовање тачности мерења у ситуацијама са великим варијацијама брзине. Због тога се традиционални дизајни петље брзине који користе овај метод мерења брзине боре да побољшају праћење брзине и перформансе контроле серво погона.
